Mauricius – šećerno ostrvo

Na samom jugu Indijskog okeana, ukrašeno koralnim grebenom i gustom vegetacijom nalazi se rajsko ostrvo Mauricius. S punim pravom nosi ovakav epitet i predstavlja svet za sebe. Nestvarno lepe plaže sa belim peskom, tirkizna voda, spektakularni vodopadi i egzotične vrste biljaka i životinja samo su jedni u nizu bisera ovog dela sveta. Očaravajući spoj indijskog, afričkog i evropskog uticaja ostavlja bez daha. Uzbudljivi spoj kultura čini da njegova istorija bude interesantna i raznovrsna, a pruža obilje kulturnih i istorijskih znamenitosti koje treba posetiti. Čuvena je rečenica Marka Tvena - Mauricijus je napravljen prvi, a zatim raj.  

Jedan od ponosa i dragulja ovog ostrva su i šećeri. Mauricijus je sinonim za visokokvalitetne smeđe šećere od šećerne trske. Tropska klima i nezagađeno tlo omogućavaju proizvodnju najkvalitetnijeg nerafiniranog šećera na svetu. Šećerna trska čini oko 25 odsto izvoza i uzgaja se na preko 90 procenata ukupne površine. Da bi se dobio najkvalitetniji smeđi šećer, sveže rezana šećerna trska se lomi i presuje kako bi se dobio sok koji se prvo taloženjem i filtracijom pročišćava. Sok se isparavanjem pretvara u gusti sirup koji prolazi tri faze kristalizacije zavisno od vrste šećera koja se želi dobiti. Svaka viša faza znači veći udeo melase u samim kristalima i oko njih, a time i bogatiju aromu. Kvalitet šećera se ogleda upravo u koncentraciji prirodne melase u njemu, gde su sadržani svi hranljivi sastojci šećerne trske, odnosno vitamini i minerali. 

Od Holanđana koji su prvi doneli šećernu trsku 1639. godine, preko uzgoja od strane Francuza i razvoja agrokulture šećerne trske od strane Britanaca, šećerna trska je učinila da je industrija šećera na Mauricijusu prvi izvor zarade decenijama, pa i vekovima.

Trenutno se šećerna trska uzgaja na 72 000 hektara ili 85% obradive zemlje Mauricijusa. U proseku se godišnje proizvede 600 000 tona šećera, a najveći deo (530 000 tona) se izvozi u Evropsku uniju. Nacionalna potrošnja šećera iznosi oko 40 000 tona godišnje. Uspeh industrije šećera na Mauricijusu uglavnom je posledica preferencijalnih trgovinskih sporazuma od kojih je zemlja sukcesivno imala koristi od Velike Britanije i Evropske unije. Stabilni prihod od izvoza šećera poslužio je razvoju ne samo lokalne industrije šećera, već je podstakao i diverzifikaciju mauritske ekonomije, uz nagli rast tokom 1980. i 1990. turističkog sektora, finansijskih usluga i izvozno orijentisane proizvodnje industrije.

Na samom vrhu takvog šećernog carstva nalazi se Azucar Demero Dark muscovado, prirodni nerafinisani šećer od šećerne trske. Muscovado je veoma otporan na visoke temperature i ima prilično dug rok trajanja. Tamniji je od demerara šećera i pravi se tako što se kristali šećera suše na niskoj temperaturi, obično na suncu. Ovim postupkom, bez dodavanja hemikalija u šećeru ostaje više nutritivnih sastojaka, a ukus koji se stvara nosi notu cvetno gorko-slatke arome sa nagoveštajem voća i karamele. 

Sezona berbe šećerne trske na Mauricijusu obično počinje u junu svake godine i završava se u decembru. U prošlosti se šećerna trska brela ručno, odnosno radnici su morali da srpom režu trske u grupama.

S vremenom i razvojem, ove manuelne radove zamenili su specijalizovani strojevi koji automatski seču štapove trske, čiste ih i direktno stavljaju u kamione.

Posebna atrakcija Mauricijusa je L'Aventure du Sucre, muzej posvećen istoriji i razvoju šećerne trske na Mauricijusu. Putujući kroz muzej, posetioci upoznaju duboko isprepletenu istoriju šećera i Mauricijusa, saznajući kako je došlo do skladnog i multikulturalnog društva koje je danas. Muzej ima i prodavnicu u kojoj se mogu degustirati i kupiti specijalni šećeri.

Ukoliko se odlučite za putovanje na Mauricijus, a ova zemlja je pogodna za putovanje tokom cele godine, obavezno posetite ovaj muzej, ali ne zaboravite i da uživate u savršenim plažama, plivanju sa delfinima, posetite Casela Safari park, vidite Chamarel vodopad i zemlju sedam boja, naučite kako se pravi rum…