Čuvajte se konzervansa!

Svaki prosečan konzument, ukoliko se dovoljno ne informiše, nikako ne može znati šta hrana koju svakodnevno unosi sadrži. Kako istraživanja pokazuju, oko 90 odsto štetnih materija u ljudski organizam unosimo upravo hranom, a oko 80 odsto namirnica uzimamo u industrijski prerađenom obliku.

U nastavku ćemo vas upoznati sa time šta su konzervansi i koje opasnosti sa sobom nose. Konzervansi predstavljaju dodatke hrani u malim količinama. Imaju za cilj da spreče ili uspore razmnožavanje mikroorganizama, tj. da produže trajnost proizvoda. Široj javnosti najpoznatiji je Natrijum-benzoat (E-211), poznatiji kao konzervans i predstavlja so benzoeve kiseline. Preterana upotreba ovog dodatka daje hrani „težak“ ukus, a osetljive osobe bi trebalo u potpunosti da izbegavaju unos. Za njim sledi Kalijum-sulfat (E-224), a u prodaji ga možete naći pod nazivom vinobran. Koristi se u prekidanju rada bakterija sirćetnog ili mlečnog vrenja, a zbog funkcije njegovih jedinjenja da razgrađuju tiamin i biotin, zabranjeno je u mnogim zemljama njegovo dodavanje u mesne prerađevine.

Sigurnost upotrebe konzervansa dobija na aktuelnosti nakon što su neka ispitivanja pokazala da upotreba može povećati rizik za određene oblike raka, kao i da mogu izazvati alergijske reakcije. Od hemijski definisanih čistih hemikalija najčešće se koriste saharoza (šećer), kuhinjska so (NaCl), skrobni sirup (glukoza i fruktoza) i natrijumhidrogenglutamat. Svako prekoračenje njihove količine ima štetan uticaj na organizam konzumenta. Problem predstavlja utvrđivanje štetnog uticaja na zdravlje grupa konzervanasa koji služe za očuvanje boje proizvoda i svežine mesa (nitrati, nitriti), zbog mogućnosti njihove konverzije pomoću crevne mikroflore u toksične i kancerogene veze (nitrozamin, methemoglobin). Ipak, opasnost od nitrata u mesnim prerađevinama je mnogo manja od trovanja mesom uzrokovanim bakterijama. Tako da je pozitivna uloga nitrata u sprečevanju botulizma, odnosno trovanja hranom.

Posle svega navedenog, jedini način da kontrolišemo unos ovih supstanci u organizam je da pažljivo čitamo sastav proizvoda koji kupujemo, odosno deklaracije na proizvodu, Mnogi od proizvoda iz super marketa sadrže veštačke arome I boje, kao i pojačivače ukusa zbog kojih preterujemo s jelom. Stručnjaci tvrde da veći unos količina konzervansa od dnevno dozvoljenih, kratkoročno ne može da nam naudi, ali višegodišnji unos dovodi to trajnih posledica.

Možda niste znali da boja za hranu, kao i za karmine, poznata i kao K-carmin i ima oznaku E – 120, je u stvari ekstrakt insekta cochineala, koja se dobija se od kuvanih izdrobljenih insekata. Boja se može pronaći u jarko crvenim bombonama I slatkišima. Iako je njeno korišćenje široko rasprostranjeno, neki proizvođači tvrde da je više ne koriste i da je zamenjuju bojama baziranim na soku od paradajza.